Kantarion je najčešće stajao na polici u špajzu, zajedno sa zimnicom. Zauzimajući mesto pored džema i kiselih krastavaca, crvenkast, uvek me je podsećao na sirup za sok. Baka je imala špajz sa vrlo malim prozorom. Bio je prekriven zelenom mrežom za insekte. Na okviru tog prozora je bilo mesto za flašu sa kantarionovim uljem. Tek ću dosta kasnije shvatiti koliko je važno to mesto.
Gde raste i kako se skuplja kantarion
Kantarion voli visoku travu i prostrane livade! Zato ga je malo teže pronaći u nižim krajevima, jer je većina livada pokošena ili pretvorena u njive. Prilikom potrage za biljkom, radije idite u brdske krajeve.
Pošto je veoma rasprostranjena biljka, kantarion je čest pored puteva i na livadama. Ima upečatljiv žuti cvet, ali ukoliko se macerira, potopi u ulje-ulje dobija crvenkastu boju. Ako protrljate cvetove prstima, pojaviće se crvenkast trag-boje ulja kantariona.
Ova promena boje nastaje zbog razlaganja čestica u dodiru sa vazduhom i svetlošću! Takođe, ako podignete i pogledate biljku prema svetlu, videćete mnogobrojne tačke. To su zalihe eterčnih ulja i biljne smole.
Najveća koncentracija ovih lekovitih i dragocenih materija u biljci kantarion je u julu i avgustu, kada ona cveta. I listovi su bogati uljem, i to bogatiji što je kantarion u toku rasta više izložen suncu. Biljka zbog toga raste na osunčanim terenima-ivice šume, puta, na livadama.
Kantarion je raspostranjen na velikom delu severne hemisfere, i naravno i na Balkanu. U Srbiji je do sada otkriveno čak 19 vrsta kantariona. Kod nas raste i u nizijskim i u brdskim predelima a cveta od maja do septembra.
Prilikom branja seče se gornja polovina biljke u cvetu. Najčešće je preporučeno da se ostavlja 1/10 najkvalitetnijih biljaka netaknuto, i da se svake godine bira novo mesto za branje. Ovaj savet je ispravan, jer treba uvek težiti da minimalno ošteti stanište biljaka. Tako se trudite i pri berbi kantariona, da kvalitetne biljke ostanu netaknute. Kantarion se razmnožava iz semena, koje se neće pojaviti dok biljka ne precveta.
sastav kantariona
Kantarion je veoma kompleksnog sastava sa velikim brojem bioaktivnih komponenti. Tu su pre svega:
- Flavonoidi sa širokim dejstvom, a najvećim na kapilare i vene, antioksidansi.
- Etarsko ulje oko 0,2%.
- Tanini -baktericidno i fungicidno dejstvo, oko 10%.
- Smole- prva pomoć biljaka prepuna minerala.
- Hipericin (crveni pigment) i pseudohipericin.
- Karoten- antioksidans.
- Holin-vitamin B4 koji pomaže razgradnju holesterola i opravlja nervne ćelije.
- Vitamin C – antioksidans.
- Hiperforin – antidepresivno dejstvo.
- Pektin – rastvorljiva, gelasta supstanca odlična za organe za varenje.
LEKOVITOST KANTARIONA
Iz kantariona su izolovane antifugalne, antibiotičke, antiviralne i antikancerogene komponente. Neverovatna količina lekovitih supstanci!
Procentualno, to su najviše fenoli. Ovo je razlog što kantarion pomaže zarastanju rana. Takođe deluje protiv gljivica i bakterija. Istraživanje rađeno na ekstraktu kantariona iz južne Srbije je potvrdilo njegovo dejstvo kod gljivice kandide.
Antivirusno i antitumorno delovanje biljke potiče od hipericina, što je istraživanjima potvrđeno. Hipericina ima najviše na uglovima listova, na vrhu prašnika i u krunici zlatno žutog cveta. Naučnici su dokazali da uskolisni kantarion ima veću koncentraciju hipericina od širokolisnog. Suva biljka ima veći procenat hipericina od sveže. To je dodatni razlog da pri korišćenju kantariona koristite prosušenu biljku.
Antitumorno dejstvo hipericina iz kantariona je detaljno istraženo i još uvek se istražuje . Potvrđeno je da je hipericin jedan od najjačih hipersenzitiva u prirodi. On menja vaskulaturu tumora i utiće na javljanje upala u njemu, čime se on oštećuje. Ova fotodinamička terapija ima ogroman potencijal u lečenju tumora.
Flavonoidi kantariona šire krvne sudove. Takođe imaju i antiupalno dejstvo koje je toliko dragoceno da je suvišno o tome govoriti. Upale su u osnovi mnogih bolesti kože i unutrašnjih organa.
Tanina ima u velikom procentu. Oni su zaslužni za protivupalno dejstvo što se tiče unutrašnje primene. A kada se koriste na koži, tanini zaustavljaju krvarenje.
Nekoliko kliničkih studija je potvrdilo podjednako, ako ne i bolje antidepresivno delovanje kantariona u odnosu na sintetičke lekove. I to u dozama koje ne izazivaju fotoosetljivost.
Hiperforin je supstanca koje se nalazi u kantarionu i ima antidepresivno dejstvo. Depresija se pojavljuje kao posledica smanjenja koncentracije neurotransmitera u mozgu.
Mogu slobodno reći da je kantarion medicinska biljka. Spada među 10 najispitivanijih biljka. Naše bake su bile u pravu što su tako često pravile ulje kantariona.
Čaj od kantariona
Čaj od kantariona se priprema od suve herbe gornjeg dela biljke. Znači, od cvetova sa manjom količinom lišća. Na šolju vrele vode ide puna kašičica kantariona. Kada odstoji 15ak minuta, procedite i čaj je spreman. Najbolje 30ak minuta pre jela. Ukus je blag i lako ga je popiti bez zaslađivača.
Čaj se koristio za probleme sa organima za varenje, nervne bolesti, glavobolju, probleme sa nesanicom, premor. Kao i kod većine čajeva, može se koristiti nekoliko nedelja po 2-3 šolje dnevno nakon čega se savetuje pauza.
Ulje od kantariona (macerat)
Priprema ulja od kantariona je veoma laka. Potrebna vam je čista tegla, nerafinisano biljno ulje (kvalitetnije je od rafinisanog) i naravno prosušen kantarion. Napunite teglu herbom kantariona do 2/3 i nalite ulje do vrha. Bitno je da ulje prekrije biljku i da tegla stoji 40ak dana na toplom mestu. Za to vreme, iz kantariona će se lekovite materije ispustiti u ulje. Povremeno je promućkajte.
Nakon isteka vremena, procedite i crvenkasto ulje je spremno! Trudite se da koristite ovogodišnji kantarion. Uvek se raspitajte u prodavnici za sezonu branja, radije nego rok upotrebe. Isto važi i za biljna ulja. Mi koristimo nerafinisano ulje koštica groždja za macerat kantariona. To ulje nam se pokazalo najkompatibilnije sa kantarionom.
Sve češće se preporučuje kuvanje ulja na pari radi izbegavanja čekanja 40 dana. Što se tiče same ekstrakcije, moguće ga je tako pripremiti. Međutim, uz stalnu kontrolu temperature. To nije lako jer i samo pregrevanje ulja na suncu, može dovesti do uništavanja lekovitih materija. Ako nemate nameru da strogo kontrolišete temperaturu u toku kuvanje, držite se standardnog načina pripreme macerata.
Lagane oscilacije temperature, danju i noću-pomazu oslobađanje lekovitih materija u ulje za vreme maceracije.
Što se tiče ulja kantariona, u narodnoj medicini se preporučuje u manjim dozama za bolesti želudca, kao i ispiranje usne duplje. Ulje kantariona je odlično za zarastanje rana. Umiruje bol i ubrzava epitelizaciju. Osim rana, korisno je kod opekotina, hemoroida, ujeda insekata i slično.
Kantarion kao antidepresiv
Delovanje kantariona je najviše istraživano zbog svojih antidepresivnih svojstava.
Izuzetan broj naučnih studija je potvrdio delovanje kantariona. Dokazano ublažava aknsioznost i uznemirenost, jer deluje na lučenje dopamina i serotonina. Serotonin je takozvani hormone sreće.
Prva istraživanja su upućivala na hipericin kao uzrok antidepresivnog delovanja kantariona. Međutim, shvaćeno je da mu je koncentracija preniska.
Dalja istraživanja su razjasnila da je hiperforin taj koji inhibira ponovnu apsorpciju serotonina, dopamina, noradrenalina.Takođe neki od flavonida koji su u sastavu kantariona imaju antidepresivna dejstva. Finalni zaključak je da je antidepresivno delovanje kantariona posledica više sastojaka i bioaktiovnih supstanci, a ne samo jednog.
Upotreba kantariona u roku od 2-4 nedelje dokazano deluje u smirivanju stanja lakših depresija. Na preporučuje se za rešavanje dugotrajnijih stanja, ili bipolarnih poremećaja.
Katarion ima i antimikrobna svojstva.
Antibakterijsko delovanje hiperforina iz kantariona je potvrđeno protiv Staphylococcus aureus i Gram-pozitivnih bakterija. Što se tiče antifungalnih svojstava, zabilježeno je da flavonoidi kvercitrin, hiperozid, avikularin, rutin, kvercetin i kempferol imaju antifungalno djelovanje protiv Helminthosporium sativum.
Kako su kantarion koristili ljudi u prošlosti
Prvi zapisi o kantarionu se javljaju još kod Dioskorida i Galena. U XVI veku švajcarski lekar Paracelzus ga je opisao i preporučivao za čišćenje rana. Lišće sa vidljivim porama Paracelzusu je bilo znak da se biljka može koristiti za lečenje otvora na koži. Kako spolja tako i iznutra. U XIX veku Sebastijan Knajp, koji je poznati zagovornik i istraživač tehnika lečenja i zdravog zivota, je takođe koristio kantarion u fitoterapiji.
Zapravo, kantarion podstiče cirkulaciju. Umiruje, ublažava bolove i zaceljuje rane. Tako donosi olakšanje ne samo kod ispucale i nadražene kože, već i kod blagih opekotina. Pomaže kod nervnih problema, reume i uganuća. Koristi se i za lečenje mokrenja u krevetu, jer obično ima emocionalne, odnosno nervne korene.
Zanimljivosti o kantarionu
Smatra se da latinski naziv kantariona Hypericum potiče od činjenice da se može videti kroz prozirne žlezdane pore na lišću (grč. Hiper = gotovo, ericos = slika).
Uz kantarion se vežu brojne legende. Jedna od njih je da potiče iz krvi Jovana Krstitelja, a prema drugoj sveti Ivan Evanđelist uzeo je biljku natopljenu Isusovom krvlju ispod krsta.
Još jedna je da je đavo, besan zbog izvanrednih lekovitih moći biljke, napao kantarion iglom i probio je hiljadu puta. Stvaranju ove legende su doprinele brojne uljane žlijezde na lišću koje liče na crne mrlje i izgledaju poput uboda.
Crveni sok koji nastaje kad se cveće smrvi, germanska plemena su tumačila kao krv boga sunca Baldura koji se žrtvovao zemlji svake godine u leto. Kantarion se poistovećuje sa suncem kao retko koja druga biljka.
Zbog svoje poslovične sposobnosti teranja demona i zlih duhova kantarion je nazivan i fuga daemonum. Radi zaštite je visio na vratima i prozorima kuća i staja kako bi sprečio oluje i zle čarolije.
Rizici i nuspojave pri upotrebi kantariona
Što se tiče nuspojava, kantarion se dobro podnosi. Kada se jave nuspojave, one su blage i prolazne. Najčešće su to gastrointestinalni simptomi, zbunjenost, umor, kožne reakcije, nemir, glavobolja i alergijske reakcije. Dešavaju se kod 1–3% pacijenata koji koriste ulje kantariona, ekstrakt ili čaj kantariona. Postoji i retka nuspojava koja se često spominje: fototoksičnost, osetljivost na svetlost. Simptomi su dermalni eritem, osip i svrab.
Fotoosetljivost u slučaju unošenja previse kantariona u telo je prvi put primećena kod životinja na paši. Svetlije životinje su dobile osip i plihove nakoh što su popasle puno kantariona. Pretpostavlja se slično delovanje i kod čoveka. Zbog mogućnosti, pre svega osipa, predlaže se minimalno izlaganje suncu za vreme upotrebe.
Ono što želim da naglasim je da se ova fotoosetljivost odnosi na oralno unošenje kantariona, a mogučnost se jako smanjuje u slučaju korišćenja na koži. Čak kantarionovo ulje pomaže koži oštećenoj zbog previse izlaganja suncu.
Dokazano je da se kantarion ne sme koristiti sa drugim lekovima. Zato je njegova primena zabranjena za ljude koji koriste svakodnevnu terapiju. Dokazano poništava i dejstvo kontraceptivninih tableta.