Suva koža puca, peruta se, gubi elastičnost i svrbi. Svako ko je ikada imao ovakav problem zna tačno o čemu se radi. Suva koža se može se javiti na bilo kom delu tela. Najčešće su to ruke, lice i noge. Čak i ako imate masnu kožu, može se desiti da razvijete suvu. Verovatno je da stanje neće biti ozbiljno, ali je svakako jako iritantno.
Važan deo kože su masti (lipidi) i proteini. Oni zajedno sprečavaju dehidrataciju kože. Kada ih nema dovoljno, vlaga sa kože lakše isparava i koža postaje suva. Neki veoma jednostavni saveti pomažu da se efikasno izleči suva koža. Na primer izbegavanje grubih sapuna i deterdženata i redovno korišćenje kvalitetnih krema i butera. Nelečena, suva koža može dovesti do komplikacija. Neke od njih su ekcemni dermatitis, bakterijske infekcije i drugo.
suva koža: simptomi
Subjektivni osećaj, po kome možete prepoznati suvu kožu jeste peckanje i zatezanje, i može biti na izolovanim delovima tela. Suva koža je simptom, a ne dermatoza kao što je npr atopijski dermatitis ili psorijaza. Ovaj tip kože veoma jako reaguje na uticaje okoline, kao što su npr hemikalije, u odnosu na druge tipove kože.
Osnovni simptomi suve kože su:
- Crvenilo
- Ispucala koža (ponekad su pukotine duboke i krvare)
- Svrab-takozvani ciklus svrab-ogrebotina-svrab
- Koža je gruba na dodir, može postati sivkasta
- Koža zateže, naročito nakon boravka u vodi
- Koža se ljušti
Za preciznu dijagnostiku stanja suve kože koriste se uređaji koji mere sadržaj vlage u koži, sadržaj masnoće(sebuma) na površini kože, kao i transdermalni gubitak vlage (gubitak vlage preko kože, tzv TEWL). Ukoliko imate problem koji vas ometa u funkcionisanju, svakako savetujemo da posetite lekara.
Suva koža: vrste, odnosno izazivači ovog stanja kože
Suva koža se može javiti na kratko i lako regulisati malim promenama u higijeni. Međutim postoje situacije u kojima se duže zadržava. Suva koža se može javiti zbog kontakta sa vrućom vodom, vremenskim uslovima, hemikalijama ali i zbog medicinskih stanja tj bolesti. Dermatitis je medicinski izraz za izrazito suvu kožu.
Suva koža može biti izazvana umanjenom efikasnošću lojnih žlezda. Takođe, uzrok može biti smanjena mogućnost kože da vezuje i skladišti vodu.
Kontaktni dermatitis
Ova vrsta suve kože nastaje kada koža reaguje na nešto što je dodirne i time izazove zapaljenje. Koža postaje suva, crvena, možete dobiti osip i ljušti se. Upalu može izazvati alergen, kao i neka hemijska sredstva. Najčešće se radi o proizvodima za šminkanje, lekovima, deterdžentima ili metalu u nakitu (nikl).
Saboreični dermatitis
Saboreični dermatitis nastaje kada koža proizvodi suviše sebuma, masnoće. Najčešće se javlja kao crvenkasti, ljuspasti osip na glavi. Poznat je kod male dece kao temenjača. Može se javiti na telu u vidu kože koja se peruta.
Atopijski dermatitis(ekcem)
Ova vrsta suve kože je najpoznatija kao ekcem. Takođe se često javlja kod dece, i na žalost, poslednjih decenija sve češće. Manifestuje se suvim, crvenim delovima kože koji svrbe. Jako je teško maloj deci objasniti da ne reaguju, što dodatno otežava lečenje. Isušivanje kože mogu izazvati i neke bolesti: psorijaza i dijabetes, na primer.
Sportsko stopalo
Ukoliko je koža na stopalima jako suva, može se desiti da se radi o atletskom stopalu. Uzrok promene na koži su gljivice, koje čine taban suvim i zbog kojih se koža ljušti.
Suva koža: faktori rizika
Najčešće je nastanak suve kože povezan sa okruženjem u kom smo. Stres i nasleđena sklonost mogu pogoršati stanje, ali zato izbor dobrih navika može srediti ovo stanje kože. Suva koža je česta i može se desiti bilo kome, jer ima više faktora koji povećavaju rizik za njen nastanak
Agresivni deterženti i sapuni – ovi proizvodi najčešće čiste odmašćivanjem. Samim tim, produženi kontakt sa njima loše utiče na kožu isušujući je jako. Klasični sapuni su bazne reakcije, odnosno imaju nepovoljan PH za kožu. Suva koža zahteva čišćenje proizvodima koji su bez sapuna. To mogu biti uljane kupke i proizvodi na bazi sideta.
Godine – sa godinama raste i mogućnost za javljanje. Nakon četrdesete se povećava verovatnoća da dobiejte suvu kožu. Preko polovine starijih ima suvu kožu. Razlog je što koža proizvodi sve manje sebuma.
Doba godine – koža je češća tokom jeseni i zime. Niži nivo vlažnosti vazduha i niža temperatura isušuju kožu.
Lekovi – neki lekovi imaju kao nuspojavu javljanje suve kože. Npr lekovi koji se koriste za visok pritisak i holesterol.
Toplina – izvori toplote, kao što su radijator, peći ili kamini smanjuju vlažnost u prostorijama. Kao i godišnja doba, i ova promena utiče na kožu.
Higijenske navike-tuširanje vrućom vodom ili često dugo kupanje takođe povećavaju rizik javljanja suve kože. Plivanje u bazenu sa dosta hlora može dovesti do pojave suve kože. Hlor je izuzetno agresivan prema koži.
Posao – frizeri i instruktori plivanja su skloniji suvoj skoži jer su izloženi promenama temperature i čestom kontaktu sa vodom.
Geni – neka zdravstvena stanja koja uzrokuju suvu kožu su nasledna. Možemo naslediti sklonost ka ekcemu, dijabetesu, bolestima bubrega, poremećaju rada štitme žlezde i drugo.
Lečenje suve kože
Korišćenje kreme opterećene hemikalijama na koži koja je već oštećena, može dovesti do peckanja, svraba i crvenila. Veliki deo krema na tržištu ima alkohol u svom sastavu, pa dodatno isušuju suvu kožu.
Koristite meleme, buter ili kremu a ne losion. One su efikasnije, a naročito ukoliko u svom sastavu nemaju iritirajuće dodatke: parfeme, konzervanse, boje, sintetičke masti. Biljna ulja bogata biološki aktivnim lipidima će najefikasnije ponovo uspostaviti barijernu funkciju kože.
Emolijentna biljna ulja sprečavaju preterano isparavanje vode iz kože. Popunjavaju međućelijske prostore bioaktivnim supstancama i na taj način hrane kožu.
Koristite proizvode koji su nežni prema koži, i ne sadrže parfeme. Sapuni sa dezodoransima su zasigurno previše grubi za suvu, osetljivu kožu. Obratite pažnju da li u sastavu vidite parfem. Za izbegavanje su sledeći sastojci:
Alkohol ( osim u slučaju dezinfekcije ruku)
AHA kiseline
Parfemi
Ukoliko izbegnete ove sastojke, vašoj suvoj koži će biti lakše da zadrži svoja prirodna ulja.
Kako da pomognete svojoj suvoj koži:
- Tuširajte se kraće od 10 minuta ne češće od jednom dnevno i bez vruće vode.
- Kada se brišete peškirom, nikada ne trljajte, već tapkajte.
- Ukoliko već imate suvu kožu koristite ulja za telo.
- Koristite negu za kožu bogatu kvalitetnim uljima i antioksidantima. Izbegavajte kozmetiku sa alkoholom i konzervasima koji oštećuju kožu.
- Pokušajte da se ne češete u koliko osetite potrebu. Ako je često suv vazduh u prostorijama u kojima boravite dugo, koristite ovlaživač vazduha na oko 60%.
- Pijte dovoljno vode u toku dana.
- Izbegavajte iritanse u domaćinstvu: lista je gotovo beskrajna, lakovi za pod, deterdženti, proizvodi za čišćenje. Da bi pomogli sebi nosite rukavice za čišćenje pre dodirivanja sunđera ili kante za smeće. Potražite hipoalergen detedžent za veš.
- Redovno usisavajte svoj dom, jer grinje povećavaju sklonost ka suvoj koži.
- Gruba odeća može naškoditi oštećenoj koži. Nosite do sebe pamuk ili svilu.
Komplikacija kod suve kože
Može se desiti da suva koža, praćenja svrabom i češanjem dovede do bakterijske infekcije. Neke od njih mogu biti blage i spontano se povuku. Ukoliko je infekcija veća, može zahtevati posetu doktoru i antibiotsko lečenje. Do infekcije dolazi jer napukla koža gubi svoju barijernu funkciju. Bakterije ulaze u krvotok i nastaje infekcija.
Jednostavne promene mogu da umire suvu kožu
Ukoliko imate istu rutinu cele godine, koži neće prijati pad vlage u vazduhu zimi. Suv vazduh čini tanke bore i linije primetnijim, a moguće je i da koža puca. Suva koža koja svrbi se ljušti, pa čak može i prokrvariti.
Da biste sprečili ovu neprijatnu situaciju, primenite neke od jednostavnih metoda koje smo nabrojali u tekstu.