Farmacija i kozmetologija se sve više prepliću, jasne granice nema. Bar ne za prosečnog kupca! Prirodna kozmetika se izdvaja od njih svojim pristupom proizvodnji. Dok je cilj komercijalne kozmetike- pre svega stabilnost proizvoda, prirodna kozmetika je fokusirana na delotvornost. Manje je bitno koliko dugo će krema ili serum stajati na polici.
Razlikuju se naravno i sirovine koje koriste komercijalna i prirodna kozmetika. Nosači aktivnih sastojaka u komercijalnoj kozmetici su tu sa ograničenom svrhom- da bočica bude popunjena i da prenesu aktivne sastojke. Skoro 99% mase prirodne kreme su aktivni sastojci jer biljna ulja sama po sebi nose minerale vitamine i druge biljne elemente.
Aktivni sastojci u prirodnoj kozmetici
Pre nego što pređemo na aktivne sastojke važno je da naglasimo da se ovaj tekst pre svega odnosi na pravilno formulisane proizvode prirodne kozmetike. Proizvođač koji ima cilj da kreme i serumi deluju i da pri tome nema manipulacije u smislu sastojaka mora da se drži nekoliko pravila. Apsolutno je preporuka da gde god moguće bude izostavljen konzervans.
Konzervansi su neizostavni kod šampona i krema klasične bele strukuture koji sadrže vodu. Nemoguće je proizvod u kome je voda održati bez dodataka konzervansa. U tom slučaju biraju se oni konzervansi čija je upotreba odobrena od strane regulatornih tela koja preporučuju sastojke za proizvode prirodne kozmetike.
Kod kozmetike za negu boje apsolutno nisu potrebne. Prirodne boje ulja i prirodnih sirovina su one koje treba da preovlađuju u prirodnoj kozmetici. Na ovom mestu nećemo detaljno razmatrati koje su sve negativne posledice nanošenja boja na kožu. To što je neka boja odobrena za ishranu ne umanjuje njeno negativno dejstvo prilikom upijanja kroz kožu, a takođe ni unošenjem putem hrane.
Veštački sintetički dodaci koji se dodaju u komercijalnu kozmetiku moraju biti izostavljeni prilikom formulisanja prirodne kozmetike. Prirodna krema ili serum ne sme da sadrži sintetičke dodatke ili bilo koje veštačke dodatke čiji je cilj da krema bude razmazivija, da ostavlja drugačiji osećaj na koži- u suštini bilo kakav dodatak koji nema funkciju poboljšanja stanja kože i njenog zdravlja ne treba da postoji u prirodnoj kozmetici. Njihovo poreklo je veštačko, a negativni uticaj pod znakom pitanja na negativnoj strani.
Kao što možete da naslutite, prirodna kozmetika podleže širokom krugu ograničenja. Ali njihov jedini cilj je da na kožu nanosimo samo one supstance koje će pomoći rešenju različitih stanja kože i koje će poboljšati njeno zdravlje a samim tim i izgled.
Aktivni sastojci u kozmetičkim proizvodima u prošlosti
Praksa biljnog tretmana aktivnim sastojcima ima vrlo drevno poreklo. Najstarija saznanja o upotrebi lekovitih biljaka datiraju 8000-4000 godina pne u Aziji, kao i 3000-2000 godine pne u mediteranskom primorju. Istorijski izvori svedoče o pojavi kozmetike u vavilonskim društvima. Stari Egipćani bili su majstori kozmetike, o čemu svedoče formulacije opisane u Smithovu papirusu (1650. pne) i u Eberovom papirusu (oko 1550. pne). Kozmetika je takođe bila uobičajena u staroj Grčkoj i u Rimskom carstvu, kao šminka. Čak, brojni arheološki zapisi pokazuju da je tehnologija kozmetike u drevnim civilizacijama bila zapanjujuće slična današnjoj.
Do početka 1900ih nije postojala jasna razlika između aktivnih i neaktivnih sastojaka u dermatološkim i kozmetičkim proizvodima. Danas su formulacije mešavine sastojaka koji su jedan ili više nosača i jedan ili više aktivnih supstanci. Na delotvornost dermatoloških i kozmetičkih proizvoda utiče vrsta i nosača, kao i aktivnih sastojaka. Uopšteno govoreći, formulacije će delovati ako aktivni sastojci prodru u epiderm.
Odnos aktivnih i pomoćnih sastojaka
Farmaceutski proizvodi imaju za cilj lekovito delovanje. U tim je slučajevima uloga nosača je prvenstveno omogućiti isporuku leka na mesto delovanja. Kozmetički proizvodi komercijalne kozmetike ne sadrže strogo lekovite supstance. Svrha im je pomoć u homeostazi kože i sprečavanje degenerativnih procesa.
Jasna granica između medicinske i kozmetičke oblasti ne može se lako odrediti. Svakako je izražena tendencija kozmetičke industrije da razvija proizvode koji sadrže farmaceutski aktivne sastojke.
Nosač aktivnih sastojaka je od velike važnosti jer uopšteno ima i određene funkcije nege kože. Nosači se mogu koristiti kao sredstva za čišćenje, na primer u sapunima i deterdžentima, protiv iritacije kože, kao sredstva za hidrataciju kože, poput raznih ulja sličnih sebumu i za zaštitu kože od štetnih agenasa iz okoline.
Stabilnost i kompatibilnost pomoćnih i aktivnih supstanci bitni su elementi za farmaceutske ili kozmetičke formulacije.
Prodiranje aktivnih sastojaka i njihovih nosača u kožu
Koža je po prirodi lipofilna. To znači da će krema sa masnom osnovom dublje prodreti u kožu. Lipofilni nosači aktivnih sastojaka su u suštini podloge koje čine najveću masu kozmetičkog proizvoda.
Zbog lipidne barijere u koži supstance rastvorive u vodi slabo prodiru u kožu, dok lipofilni molekuli lakše prodiru.
Vazelin– za koji se često ističe da je koristan kod suve kože ostaje na površini. Njegov efekat je u tome da zaustavlja postojeću vlagu u koži od isparavanja. Zbog te njegove osobine on nije u stanju da donese lekovite materije u kožu. Takođe može doći do negativnih posledica korišćenjem vazelina jer onemogućuje ćelijsko disanje.
Vazelin nastaje kao derivat prilikom prečišćavanja nafte. On ne oksidiše i njegov je rok trajanja veoma dug. Može da se lako mešati sa drugim industrijskim sirovinama za kozmetiku, pa se rado primenjuje od strane kozmetičkih kompanija. Koristan je kod masti sa antibioticima, jer je cilj kod njihove primene da ostanu na površini kože i deluju.
Parafin je još jedan nusprodukt prerade nafte koji se koristi u kozmetici. On rastvara masti koje su sastavni deo kože pa se koža može razmastiti preteranim korišćenjem parafina.
Podloge to jest nosači aktivnih materija tipa pravih masti su ulja, masti i voskovi. U prošlosti se najviše koristila svinjska mast međutim ona je veoma podložna oksidaciji. Svinjska mast oksidiše jer sadrži nezasićene masne kiseline. Tu je takođe i činjenica da je neophodno da životinje nastradaju da bi se ova mast dobila.
Biljna ulja su po prirodi emolijenti. Ona zbog toga štite kožu i sprečavaju gubitak vlage. Takođe omekšavaju kožu i neguju je. Neka biljna ulja su takođe sklona oksidaciji. Međutim u njihov rok trajanja se može znatno produžiti. Važno je u kakvoj ambalaži se čuvaju, na koji način su proizvedena i da li su u proizvodnji kozmetike u njih dodati antioksidansi.
Biljna ulja koja su poreklom iz različitih biljaka imaju različite osobine. Različite su moći upijanja, strukture masnih kiselina, minerala i drugih aktivnih sastojaka. Zbog toga je veoma retko biljno ulje koje se može samostalno nanositi dugotrajno na kožu, a da imate sve efekte najboljeg seruma za kožu. Kombinacijom biljnih ulja sa različitim sastavom dobija se krema, buter ili serum koji je lako razmaziv i neguje kožu onako kako je zahteva tip kože ili problem koji pokušavamo da rešimo.
Podela aktivnih sastojaka
Bioaktivne supstance su sirovine koje se primenjuju u kozmetičkim preparatima. To su najčešće vitamini.
Vitamini i njihovi derivati imaju veoma značajnu primenu u preparatima za negu. Znatno utiču na metabolizam aktivirajući regenerativne procese u koži. Upotrebljavaju se kao antioksidansi, za hidratataciju, i drugo.
Vitamin A i njegovi derivati povoljno deluju kod prekomernog ljuštenja kože, staračkih keratoza i saboreičnih bradavica.
Vitamin B6 smanjuje lučenje sebuma, pa se može koristiti kao antisaboreični preparat za negu kože.
Pantenol ima hidrataciono delovanje na kožu. Može i absorbovati ultraviolentne sunčeve zrake.
Biotin (vitamin B7) se koristi takođe kao antisaboreični agens.
Vitamin B12 se pokazao kao efikasan u smanjenju intenziteta i usporavanju nastanka bora.
Vitamin C i njegovi prirodni biljni izvori imaju dugotrajnu primenu u preparatima za izbeljivanje i blago toniranje kože. Ima pozitivnu ulogu u stvaranju kolagena i pojačava delovanje vitamina E. To radi tako što sprečava peroksidaciju površinskih lipida kože i na taj način odlaže starenje.
Vitamin D se koristi kao aktivn akomponenta preparata za negu kože prilikom sunčanja.
Vitamin E (tokoferol) i njegovi derivati su jaki antioksidansi. Zbog toga se korste za suzbijanje oksidativnih procesa u koži. Sprečava perutanje kože i stvaranje bubuljica.
Vitamin F je kompleks slobodnih esencijalnih masnih kiselina. Dodaje se sredstvima za kosu.
Obavezno pročitajte sastav proizvoda koji koristite. Tako ćete biti sigurni da li možete dobiti onaj efekat koji reklama obećava.