Zova, njen plod i cvet se vekovima koriste u medicini, kozmetici, za bojenje odeće i ishranu. Zova sadrži organske pigmente, tanin, amino kiseline, karetinoide, flavonoide, šećer, vitamine A, B, C, E kao i minerale
(K, Ca, Fe, Mg, P, Na, Zn, Cu, Mn, Se, Cr, Ni, Cd ). Sve ove sjajne komponente koje zajedno grade cvet i plod su zaslužne za efekte koje su ljudi davno prepoznali. U nastavku detaljnije pišemo o samoj biljci, njenoj zdravstvenoj koristi kao i ishrani plodom zove.
Crna zova se vezuje za brojne misterije, običaje i sujeverja
Kelti su verovali da u zovi žive duhovi koji se ne smeju razljućivati. Često je sađena u blizini domova radi zaštite od groma. Međutim, ako se duhovi razljute, mogu da pošalju grom!
Zbog takvog poštovanja duhova, grane zove se nisu koristile za vatru ili drvodeljstvo. U koliko bi bilo neophodno da se grana odseče, tri puta su duhove drveta molili za dozvolu. Ostaje nejasno na koji način su znali da li su dozvolu dobili.
Često bi ljudi u davna vremena donosili darove u vidu piva, mleka, ili hleba i ostavljali ispod drveta zove. Čak su i sadili zovu na grobovima svojih bližnjih, verujući da će žbun koji procveta biti znak da je duša preminulog u miru.
Trudne keltske i germanske žene bi često ljubile drvo zove, verujući da će na taj način svojim bebama osigurati sreću. Jezik cveća nam tumači da se zova vezuje za ljubav i samilost. Ukoliko ste ljubitelj Hari Potera, sigurno znate da magični štapić ima najjaču magiju u koliko je od drveta zove.
Zova (Sambucus nigra)
Zova odličan je izvor proteina, aminokiselina, nezasićenih masnih kiselina, vlakana, vitamina, antioksidansa i minerala. Analize su pokazale da sadrži komponente visoke biološke aktivnosti, prvenstveno polifenole.
U narodnoj medicini zova se koristi u lečenju mnogih bolesti. Zova ima lekovita svojstva povezana sa prisutnošću polifenola, koji imaju antioksidativna svojstvima. Oni mogu izuzetno uticati na tok bolesti. To čine suprotstavljanjem oksidacijskom stresu, snižavajući krvni pritisak, smanjenjem šećera u krvi, stimulacijom imunološkog sustava, antitumorskim potencijalom i drugo.
Zova je žbun ili malo drvo. Voli sunčane ili osunčane strane-proizvodi više plodova na stranama okrenutim suncu. U koliko imate zovu u dvorištu, oprezno kopajte u njenoj blizini jer ima jako plitak koren. Kopanjem se koren može lako oštetiti.
Listovi su perasti, naspramni i testrasto nazubljeni. Cvetovi su sićusni, žućkasti, zbijeni u cvasti širine do 20cm. Cveta od aprila do juna. Plod je zelen pa postaje crn, okruglast i sitan. Listovi i nedozrele bobice su zbog sambungrina otrovni, pa na to treba naročito obratiti pažnju.
Šuplje deblo je odličan materijal za dečije zviždaljke, dok se srž grana može koristiti kao efikasna potpala za vatru.
Cvet i plod zove u ishrani
Kao i kod svake druge biljke, sastav zavisi dosta od zemljišta, osunčanosti i drugih faktora. Međutim, možemo govoriti o priosečnim vrednostima. Zova je bogata vitaminom C (52,2 ml u 250gr) i vlaknima (10,2g u 250gr)-što je čak jedna trećina preporučenog dnevnog unosa. U toj količini ploda se takođe nalaze i:
- 106 kalorija
- 7 gr masti
- u plodu 2.7–2.9%, u cvetu 2.4% proteina
- 7 gr ugljenih hidrata
- 870mg vitamina A
- 9 mg folata
- 55 mg kalcijuma
- 2,3 mg gvožđa
Zbog visokog sadržaja vitamina C, B, B6 i E zova se svrstava u biljke bogate antioksidantima.
Plod se može koristiti za pripremu džema, vina i soka. Plod je u sirovom stanju oporog ukusa pa se mora skuvati da bi bio jestiv. Cvet se, sa druge strane može jesti i sirov. U koliko se cvet skuva sa šećerom, dobija se ukusan sirup. već je naširoko poznat sok od zove kojis e dobija potapanjem cvetova u šećer i vodu.
Dokazano je da u soku sadržaj polifenola opada do 40% za samo mesec dana, dok u vinu čak raste. Plod bogat polifenolima je izuzetan za izradu džema, a kuvanjem gubi oporost. Zbog toga je džem veoma ukusan.
Najsimpatičniji način da pripremite zovu je u sklopu palačinki. Recept je u produžetku.
Palačinke sa zovinim cvetom
Sastojci:
Sveži cvetovi zove bez peteljki-dve šake
Smesa za palačinke-oko 2l
Uputstvo:
Oprati cvetiće i prosušti oko 1h. Dodati u smesu za palačinke i ispeći na uobičajen način.
anticelulit ebook
Zova i njene zdravstvene koristi
Mnogi narodi su prepoznali benefite zove i koristili su cvet protiv otoka, za smanjenje bola, upale, stimulaciju proizvodnje urina i dr.
Kora je korišćena kao dijuretik, laksativ i za izazivanje povraćanja. Svakako ne preporučujemo ni u kom slučaju konzumaciju kore ili grana zove.
Običaj je bio da se sušene bobice ili sok koriste protiv gripa, infekcija, glavobolje, zubobolje i kao laksativ.
Bobice i cvet zove su bogati antioksidantima i vitaminima koji pospešuju imuni sistem. Zbog toga je zova odlična preventiva i prva pomoć kod upala, stresa ali takođe i kada je reč o zdravlju srca. Neki stručnjaci preporučuju zovu u slučaju gripa i prehlade.
Koristi se i kod:
- Zatvora
- Bolova u mišićima
- Infekcije disajnih organa
- Glavobolja
- Groznica
- Problemi sa bubrezima
- Blaži kožni problemi
- Stres
Zova i njen cvet u kozmetici
Još od vremena Starog Egipta rastvor od zovinog cveća je korišćen radi smanjivanja bora, pegica na licu i staračkih pega. Ukoliko bi se napravio rastvor veće koncentracije koristili su ga za osipe i ekcem, kao i ispucalu kožu ruku. Takođe, dodavali su cvet u kupke koje ublažavaju opekotine od sunčanja, ili su potapali cveće u ulje i njim tretirali opekotine.
Cveće zove macerirano u ulju ublažava pelenski osip. U današnje vreme, jako je bitno obratiti pažnju da se koristi kvalitetno nerafinisano ulje a zova bere van gradskih sredina
Zova u tretmanu akni
Plod zove sadrži dosta flavonida koji imaju jako antiupalno dejstvo. Zbog toga čuvaju ćelije od razornog dejstva slobodnih radikala koji dovode, izmedju ostalog, i do kožnih problema.
Lice se može ispirati čajem od zove, na taj način će doći do izražaja i njen antiseptični efekat. Blago prosušena koža će biti osvežena a mogućnost za nove akne i upale smanjena.
Zova protiv bora
Zova sadrži visok nivo vitamina A i C. Blago zaglađujući kožu, izbeljuje i pigmentacije. Antioksidanti i mineralu stimulišu funkcije kožnih ćelija na taj način čineći kožu zategnutijom.
Ukoliko potopite cvet zove u vruću vodu stimulisaćete oslobađanje etiričnih ulja. Ako ste posudu držali zatvorenu, nanesite ovaj prirodni tonik na čisto lice, nakon čega možete ostaviti kožu da se osuši na vazduhu.
Na dodir ćete primetiti promenu-mekoću, dok će se promena odvijati i u samoj koži zahvaljujući specifičnom sastavu ove biljke.
Cvet zove u medicini
Hipokratovi (460 – 370 pne), Dioskoridovi (40 – 90 pne) i Plinijevi (23 – 79 pne) tekstovi su bogati informacijama o zovi. U njima joj daju značaj u lečenju biljem. Hipokrat čak kaže da je zova kovčeg zdravlja.
Godine 1644. Martin Blokvič je napisao knjigu na latinskom: Anatomija zove. U njoj se bavi primenom ove biljke i preporučuje je za lečenje preko 70 bolesti.
I danas se slatko-gorak cvet savetuje radi stimulisanja znojenja za vreme prehlade ili gripa. Cvetovi zove imaju antiupalno dejstvo koje značajno pomaže organima za disanje. Zato se upotreba preporučuje kod prehlade, sinuzitisa i gripa. Tradicionalni čaj se pravi od jednakih delova cveta zove, hajdučke trave i nane.
Neki travari savetuju čaj ili tinkturu kod polenske groznice, ali pre pojave prvih simptoma radi predupređivanja. Potvrđeno potpomaže izbacivanje sluzi iz pluća. Grgoljenje je blagotvorno u slučaju bolova u grlu. Infekcija oka se može ublažiti ispiranjem mlakim čajem od zove.
Studija sprovedena na 60 osoba sa simptomima gripa je obuhvatila grupu koja je pila 15ml sirupa zove tri puta na dan. Njihovi simptomi su se poboljšali u proseku 4 dana ranije nego u placebo grupi ispitanika.
U drugom istraživanju 32 prehladjene osobe su uzimale 175mg ekstrakta zove u obliku tableta 4 puta na dan 2 dana. Posle jednog dana, svi su prijavili poboljšanje simptoma, za razliku od kontolne grupe koja nije doživela tako brza poboljšanja. Evidentno je i naučno dokazano kako brzo zova poboljšava imuni sistem.
Na vama je samo još da odete u prirodu i pronadjete cvet i plod zove u maju i junu, i snadbete se zalihom za sledeću godinu.